Budući tata u drugom stanju

Da li ste i vi primetili da se neki muškarci ugoje u toku trudnoće svoje supruge? Kako trudnoća odmiče, a njegova tiba sve veća kao da i on nosi nešto u sebi.  Da li je to od piva ili i tate prolaze kroz neko drugo stanje? Da li su i oni učesnici ili samo nemi posmatrači dok beba ne stigne u zagrljaj? Kako se osećaju tate u periodu trudnoće svoje supruge?

Ranije su se muževi  držali po strani za vreme tridnoće i bilo je čak neprimereno da muškarci prisustvuju kursevima pripreme za porođaj. Smatralo se da njima tamo nije mesto i da je trudnoća isključivo stanje i pitanje žene. Danas, se situacija znatno promenila i sve više tata aktivno učestvuje u trudnoći svoje supruge. Tako, ne mali broj njih, prisustvuje svakom pregledu u toku trudnoće i na različite načine se uključuje u aktivnosti pripreme za porođaj i buduće roditeljstvo. Pojava trudničkog stomačića kod muškaraca ukazuje na identifikaciju sa suprugom. Za razliku od imitacije u kojoj se svesno oponaša neka osoba ili njen gest,  indentifikacija je nesvesna radnja koju karakteriše afektivna vezanost za osobu sa kojom smo se identifikovali.  Budući tata, oseća ljubav i naklonost prema majci koja u sebi nosi njegovo dete, a takođe ima potrebu da i on nešto učini. U njegovom nesvesnom on je takođe u drugom stanju, što se odražava na promenu u fizičkom izgledu. I ne samo u izgledu. Verovali ili ne, istraživanja koja su sprovedena u SAD, Italiji i Nemačkoj pokazuju da svaki peti muškarac  ima simptome trudnoće: pojačan apetit, bolovi u leđima, nesanica, mučnina i gađenje. Ovaj fenomen ima i svoj stručan naziv COUVADE SINDROM, a takođe ima i svoju naučnu podlogu. Tim istraživača otkriva da muškarci koji očekuju bebu imaju viši nivo prolaktina i kortizola, a niži nivo testosterona i estradiola. Najveći nivo prolaktina imali su upravo oni muškarci koji su imali i simptome trudnoće tj couvade sindrom. Neke žene će ovakvu pojavu protumačiti kao podršku, dok će druge doživeti to kao apel  „nemoj prestati da obraćaš pažnju na mene“.

Pored ovih fizičkih promena kod pojedinih muškaraca,  psihološki svaki budući otac prolazi kroz drugo stanje sa svojim brigama, pripremama, razmišljanjima o svim promenama koje će uslediti kad beba dođe na svet. Iako je trudnica uvek u prvom planu, ne treba zanemariti i osećanja i potrebe budućeg tate. A svakako i njih treba uključiti u što više aktivnosti vezanih za bebu. Zajednička poseta ginekologu i slika bebe na ultrazvuku, kupovina opreme za bebu, pohađanje časova pripreme za porođaj.. sve su to aktivnosti koje će pomoći da se i budući tata poveže sa svojom bebom pri čemu će on osetiti  da je koristan i aktivan učesnik u rađanju zajedničke porodice.

Evo nekoliko razloga zbog kojih buduće tate treba uključiti u pripreme za porođaj:

1. Nema bolje podrške trudnici i porodilji od detetovog oca. Kurs pripreme učiniće da on zaista i bude adekvatna i potrebna podrška.

2. Trudnica se oseća bolje, samouverenije, manje se plaši ukoliko kroz sve ovo prolazi zajedno sa svojim partnerom.

3. Budući tata oseća da je od koristi i da ima svoju ulogu u toku trudnoće i porođaja.

4. Budući tata se kroz aktivno pripremanje, povezuje sa svojom bebom iako je ona u maminom stomaku.

5. Trudnoća oba partnera priprema na roditeljstvo te će veća aktivnost dovesti i do bolje pripremljenosti.

Važno je da oba partnera svesno prođu kroz period od 9 meseci razvoja bebe ali i njih kao roditelja. Ukoliko se oba partnera aktivno uključe u pripreme za vreme trudnoće, nakon porođaja takođe će deliti aktivnost pa će svima biti lepše i lakše.  Trudnoća je nešto što treba da nas zbliži, a ne razdvoji. Zato drage trudnice, ukoliko to još niste uradile, uključite svoje muževe u zajedničku trudnoću. Negujte partnerski odnos i ne dozvolite da on bude zanemaren dolaskom novog člana vaše ZAJEDNIČKE porodice.

Strah od porođaja

Gotovo svaka trudnica oseća neku vrstu straha, barem u izvesnoj meri. Strah ima svoju funkciju, da nas zaštiti, sačuva, upozori na opasnost. Kako u trudnoći brinemo ne samo za naš život već i za život koji tek raste i razvija se unutar našeg tela, javljanje emocije straha, nije neobično i razumljivo je. Takođe, strah gotovo uvek ide uz nepoznatu situaciju, a obzirom da nikada ranije nismo iskusile ništa ni slično, jasno je zašto je on sada tu. Čega se trudnice najčešće plaše? Evo nekih strahova koje trudnice često navode:

- strah od prevremenog porođaja

- strah od mogućih komplikacija (u trudnoći i za vreme porođaja)

- strah od bola

- strah od gubitka kontrole

- strah od medicinskih intervencija

- strah od neljubaznosti osoblja

- strah da ću ostati sama.

O ovakvim strahovima svedoče i snovi u trudnoći. "Sanjala sam da se porađam u sedmom mesecu i sve se tako brzo odvija da ne stižemo u porodilište", "Više puta mi se javlja u snovima slika kako sam ostavljena sama za vreme porođaja, bolovi su jaki, a nema nikog da mi pomogne", "Sanjala sam kako se babica dere na mene usred porođaja, a ja ne mogu ni da se pomerim". 

Svi ovi strahovi su opravdani ukoliko se javljaju u optimalnoj meri,  brizi koja će biti funkcionalna,  navodeći nas na neku aktivnost.  Strah će nas naterati da se interesujemo i saznamo više o samom toku porođaja,  odvešće nas do ljudi i situacija koji će biti od koristi,  pomoćiće da se na dobar način pripremimo za porođaj,  a ovladavanje strahom pripremiće nas i na roditeljstvo koje će doneti neke nove strahove i brige. Dakle,  strah ima i svoje pozitivne aspekte koje ne treba zanemariti.

Međutim,  neretko,  trudnica na ovaj strah,  dodaje strah od straha.  Ona brine da će njen strah ugroziti bebu u trudnoći ili da će ometati i iskomplikovati porođaj. Takođe, veoma intenzivni strahovi mogu ukazivati na neke druge, skrivene nerazrešene strahove i probleme.  Na primer strah od anestezije povezan je sa strahom od gubitka kontrole,  pa osoba koja oseća ovakav strah treba da se zapita u kojim sve situacijama se plaši da će izgubiti kontrolu i da li možda ima opsesivnu potrebu da kontroliše baš sve u životu. Strah od bola može ukazati na veoma nisku toleranciju na frustraciju koja se odražava i u drugim situacijama diskomfora. Trudnoća je prilika da se pozabavimo nekim skrivenim,  potisnutim problemima koje osetljivo drugo stanje kao talas izbacuje na površinu.

Dobra vest za sve trudnice jeste podatak da se u devetom mesecu trudnoće pojačano luči endorfin koji će dovesti do opuštanja, osećaja blagostanja pa se neretko dešava da se žene pred porođaj začude jer je strah naprasno isčezao.  „Termin mi je za koji dan,  a ja sam opuštena kao da se ne dešava“,  „Toliko sam se plašila,  a sad sam potpuno mirna,  čekam da konačno ugledam to malo stvorenje“. Kada porođaj počne javiće se blaga trema,  uzbuđenje,  lučiće se adrenalin koji će pokrenuti i prve kontrakcije. Dakle priroda je na sve mislila i dobro nas je pripremila.  Međutim ukoliko se strah intenzivira i nastane panika u toku porođaja,  adrenalin može zaustaviti porođajni tok. Panika nastaje kada nas „preplavi“ strah u situaciji iz koje ne možemo pobeći. U takvoj situaciji,  brojni bezkorisni pokreti trošiće energiju neobhodnu za porođaj kao i kiseonik. Da se to ne bi desilo važno je da se „pozabavimo“ strahom pre samog porođaja.

Strategije prevladavanja straha

1.      PRIHVATANJE.  Da bi se uopšte bavili strahom neophodno je da ga prvo prihvatimo,  bez dodatne krivice ili straha od straha.  Umesto potiskivanja,  osude ili borbe,  treba mu prići i videti zašto je on tu.  Šta želi da nam poruči?   Od neprijatelja stvorite partnera koji će vam pomoći i dovesti vas do nečega što će vam koristiti. Pričajte o vašem strahu,  sa partnerom,  prijateljicom, sestrom,  dulom.

2.      SUOČAVANJE.  Strah od nepoznatog rešava se upoznavanjem,  staviti na svetlo nešto što je čučeći u mraku izgledalo zastrašujuće.  Saznajte što više o porođaju.  Škole za trudnice nude informacije o toku porođaja,  a danas puno informacija možete pronaći i na internetu,  u knjigama,  časopisima,  priručnicima za trudnice. Obiđite porodilište i pitajte tamo sve što vas interesuje. Iskustva drugih žena mogu biti od pomoći ali treba imati u vidu da je svaka žena jedinstvena,  a svaki porođaj priča za sebe.  Treba biti svestan da se negativna iskustva više čuju,  što zbog potreba osobe koja je to iskustvo doživela da podeli svoju bol,  što zbog naše osetljivosti na negativnu vest. Naš strah će nas voditi do tih negativnih primera jer se on time hrani.  Strah kao da govori: „Eto vidiš da je strašno“.  Ne hranite vaš strah tuđim negativnim iskustvom već se upoznajte sa realnom slikom porođaja.  Vas treba da zanima kako porođaj izgleda,  kroz koje faze prolazi i šta ja mogu da radim u svakoj od tih faza kako bi bila aktivan učesnik i pomagač.

3.      VEŽBANJE ZA POROĐAJ.  Dobar kontakt i pozitivan odnos sa telom učiniće da vi i vaše telo budete partneri na zajedničkom zadatku. Vežbanje joge,  meditacija,  vežbe telesne svesnosti,  vežbe disanja,  ples. . .  pomoćiće da se povežete sa svojim telom,  a i da se relaksirate i opustite u toku trudnoće. Vežbanje vizualizacije porođaja,  učiniće da koliko god puta želite prođate,  u glavi,  na sigurnom,  kroz ceo tok porođaja. Zamislite da kreću prve kontrakcije. .  Šta radite? Koji ćete položaj zauzeti?  Krećite se,  dišite.  Kontrakcije se pojačavaju,  sve su češće i intenzivnije. Šta sad radite?  I tako dalje. . .  sve do napona i cilja,  trenutka kada ćete ugledati vašu bebu i shvatiti da je ceo put imao svoj smisao.

4.      SUPORTATIVNA PODRŠKA.  Najbolja podrška u trudnoći i u toku porođaja je otac deteta.  Istraživanja su pokazala da se trudnice koje pohađaju kurseve pripreme za porođaj zajedno sa partnerima,  manje plaše,  opuštenije su,  a ukoliko muž prisustvuje porođaju,  osećaju se sigurnije i porođaj traje kraće. Povedite partnera na kurs pripreme za porođaj ili zajedno čitajte o porođaju.  Podršku možete naći i u prijateljici,  sestri,  duli.

5.      KONTAKT SA BEBOM.  Veza sa bebom počinje još dok je ona u stomaku.  Najčešće trudnice postaju svesne svoje bebe onog trenutka kad osete prve pokrete ploda.  Pričajte sa vašom bebom.  Dogovarajte se oko porođaja. Zamišljajte kako beba prolazi porođajni kanal i dok to vizualizujete pokušajte da sa svakim izdahom sve više opuštate vaginu i ceo porođajni put.  Zamišljajte kako beba mekano i nežno,  kao kroz oblake,  dolazi do cilja. Nekim trudnicama pomaže i zamišljanje već rođene bebe.  Zamišljajte kako je dojite,  šetate,  njišete se,  mazite je,  ljubite. .

Najvažnije za svaku ženu jeste da se oseća sigurno u toku porođaja.  Porazgovarajte sa vašim ginekologom oko izbora porođaja.  Svaka žena bi trebala da ima izbor.  Da izabere mesto i način,  koji će za nju biti najudobniji i najsigurniji.  Za neku ženu to će biti carski rez,  za neku epidural,  a za neku porođaj kod kuće. Raspitajte se o mogućnostima i izaberite ono što vama najviše odgovara.

Ukoliko ipak smatrate da vaš strah prelazi granice „normalnog“,  ne ustručavajte se da potražite pomoć. Najverovatnije se iza takvog straha krije neki drugi strah ili problem pa će psihološko razrešenje imati dugoročne pozitivne efekte i odraziće se i na druge životne situacije.